Centar Kolubarskog okruga, Valjevo je grad od istorijskog i klturnog znacaja za celu Srbiju. Nadamo se da ćemo vam ovim tekstom probuditi želju da ga posetite i upoznate se sa njegovom bogatom istorijom.
Pored prirodnih lepota koje ga okružuju i daju mu jedinsten izgled i položaj, Valjevo je poznato po istorijskim i kulturnim ličnostima koje je iznedrilo. Najpoznatiji među njima su zasigurno Aleksa Nenadović, Ilija Birčanin, prota Matija Nenadović, Milovan Glisić, Desanka Masimović, a kasnije i Mića Orlović, Nenad Jezdić, Miloš Teodosić rok grupa Neverne Bebe.
Ako želite da čujete najpravilniji akcenat srpskog jezika, zaputite se ka Valjevu.
Kulturne znamenitosti
Kao sto smo već pomenuli, kulturna baština Valjeva je jako obimna. Jedna od nezaobilaznih lokacija je Tešnjar – stara čaršija. Ulica je simbolično ime dobila jer je „stešnjena“ Kolubarom s jedne a padinama brega s druge strane.
Tesnjar je u XIX veku (i do prve polovine XX veka) bio prepun zanatskih radnji gde su zanatlije od ranog jutra prodavali svoje poslastice a onda se uveče ulica pretvarala u šetaliste. Danas, Tešnjar krasi svega nekoliko zanatskih radnji, a ulica izgleda kao da je zamrznuta u vremenu i čuva duh njenih starih vremena. Tešnjar je zaštićen kao nepokretni kulturni spomenik grada, a u avgustu svake godine domaćin je i festivala „Tešnjarske večeri“. Predstavljaju smotru pozorišnog i filmskog stvaralaštva, književnika, izdavaca, knjižara, vrhunskih autora u oblasti klasicnog i savremenog muzickog stvaralaštva i ostvarenja u oblasti likovne umetnosti.
Muselimov konak – kolevka Prvog srpskog ustanka, neizostavan je deo Valjevske kulture. Tamo se 1804. godine dogodila Seča knezova kada su zatočeni I pogubljeni Aleksa Nenandović i Ilija Birčanin. Kao spomenik od izuzenog kulturnog značaja, zaštićen je ali je I otvoren za posetioce kao izdvojeno odelenje Narodnog muzeja Valjeva. Kao glavne postavke ima izložbu oružja, slika I predmeta iz perioda Prvog I Drugog srpskog ustanka, a u podrumu je postavka posvećena Seči knezova.
Narodni muzej Valjeva nalazi se u samom centru grada i jedan je od najboljih u Evropi i najposećeniji je muzej u Srbiji. Kao najveću postavku ima kabinet Živojina Mišića. Uz to, predstavlja skup izložbi i o bičnom čoveku i svakako ga vredi posetiti.
Među ostalim spomenicima kulture su i spomenik Desanki Maksimović – podignut još za njenog života kao spomenik poeziji, spomenik vojvodi Mišiću na istoimenom trgu, i možda najimpozantniji spomenik u Valjevu – spomenik Stevanu Filipoviću koji je postao simbol revolucije (1941-1945) a smešten je u parku Vidrak.
Prirodne lepote Valjeva
S parkom Vidrak, prelazimo na prirodne lepote Valjeva. U samom parku uživaćete u prirodi I lepoti listopadnig I četinarskog drveća a jedna od omiljenih loacija je vidikovac Paviljon, na zaravni Markova stolica odakle se pruza pogled na čitavo Valjevo.
Prema legendi, Markova stolica dobila je ime jer je Marko Kraljević seo da odmori na vrh brda, držeći stopala u Kolubari.
Još jedan vidikovac vredan pomena je Velika Stena, ili Lazareva stena kako ga još nazivaju. Ako se odlučite da ga posetite, spremite se na prelep ali zahtevan uspon od oko kilometar i po. Kada stignete do vidikovca, bićete nagrađeni poglednom na vešačko jezero Rovni.
Iako veštačko, i prilično mlado, nastalo je izgradnjom brane na reci Jablanici, jezero Rovni je jedno od najlepših jezera u Srbiji koje karakteriše tirkizna voda.
U blizini Valjeva, nalazi se I Divčibare koja je svima već poznata lokacija za zimske ali I letnje odmore. Divčibare su I vazdušna banja jer se tu nalazi i “ruža vetrova”. Sa svojim bronim pešačkim stazama, divna je lokacija za aktivan odmor. Jedna od tih staza vodi vas do vidikovca Paljba odakle puca pogled na ceo kraj.
Poznato je da se u ovom raju nalaze i Petnica i Petnička pećina. Istraživački centar Petnica najzanimljiviji je naučnicima, ali sama Petnička pećina je jedna od najlepših u Srbiji i svakako vredi posetiti je. Sastoji se iz gornje i donje pećine a najlepša je Koncertna dvorana u Gornjoj pećini. Istraživanja pokazuju da Petnička pećina čuva ostatke života praistorijskog čoveka i da je kao takva bila dom naših predaka pre više od šest hiljada godina.
Taorska vrela su spomenik prirode I izviru u selu Donji Taori I ulivaju se u reku Skrapež. Odlikuje ih veliki broj slapova i vodopada. Iako je put do Taorskih vrela komplikovaniji nego do ostalih znamenitosti u okolini Valjeva, vredi ih obići. Na ušću vrela je najveći vodopad, a sam tok je ispresecan kaskadama i ostacima nekadašnjih vodenica. Ranije ih je bilo mnogo više, mada su I danas neke od njih u funkciji.
Manastiri Lelić I Ćelije su smešteni u sred prirodnih bogatstava ovog kraja.
Na oko 11 kilometara od Valjeva, u selu Lelić nalazi se istoimeni manastir. Manastir je podignut u Moravskom stilu i kao takav je pravi stilski predstavnik. U njemu se danas nalaze mošti Vladike Nikolaja Velimirovića.
Manastir Ćelije je ženski manastir i nalazi se na oko 6 kilometara od Valjeva na obali reke Gradac. Kao takav, idealno je mesto za početak obilaska reke i njenog kanjona. U sklopu manastira nalazi se grob naseg Svetog Ave Justina I grob Ilije Birčanina. Manastir je pozicioniran tako da se ne vidi sve do trenutka kada počnete da silazite u kotlinu u kojoj se nalazi.
Reka Gradac – smaragdni biser Valjeva
Reka Gradac je najčistija reka u Srbiji i jedna od najčistijih u Evropi. Svojom bojom I cistocom mami izletnike i zaljubljenike prirode.Valjevci su ponosni na reku Gradac,cuvaju je I odavno su shvatili da je to brend grada Valjeva..
Kupanje je preporučljivo samo tokom lentnjih meseci jer je, kako je Gradac ipak planinska reka, voda hladna i ne prelazi 18 stepeni C .
Gradac svojim tokom dugim 28 kilomeara pravi prelepi kanjon od izvora ispod planine Povlen, najveće među Valjevsim planinama pa sve do ušća u Kolubaru, gde se nalazi i saborna crkva Vaskrsenja Gospodnjeg koja je ujedno i glavni i najveci pravoslavni hram u Valjevu. To je središnja crkva Valjevske eparhije Srpske pravoslavne crkve.
Zanimljivo je da u jednom delu svog toka Gradac ponire da bi posle nastavio svoj tok na povrsini.
Kanjon Gradca karkteriše čak 70 pećina što je jako veliki broj za tako malu reku. Jedna od najimpozantnijih je Degurička pećina u blizini koje se nalazi i brana .
O prirodnim karakteristikama, živom svetu, i speciičnom načinu pecanja pastrmke,musicarenju pročitajte u ovom tekstu.
Za reku Gradac i vodenice koji se nalaze niz njen tok vezuju se i legende o vampirima, a za jednu od njih veruje se da je bila dom prvog srpskog vampira, Save Savanovića.
Nadamo se da smo vas ovim tekstom zaintrigirali i inspirisali da se nekog vikenda ili na nekom godišnjem odmoru uputite u pravcu Valjeva i osetite pesnički,revolucionarni I avanturisticki duh Valjevaca.
Vaš Konak Tetrebovac!