Planina zanimljivog imena
Volite li kajmak i jagnjetinu? Možete li zamisliti kako izgleda veliki medved koji spava zimskim snom? Asocijacija i na jedno i na drugo je Medvednik, planina čiji nastanak imena povezuju s različitim razlоzima nastanka. Pretpostavlja se da su razlozi sledeći:
- Njeni se stanovnici slade kajmakom i jagnjetinom kao medom.
- Liči na velikog medu u koliko je posmatrate iz Valjeva, koji odmara i leži na stomaku, te često možete čuti da je zovu Međednik.
- Lovci su na planini osvajali mnogo pomenutih životinja.
Postoje dve interesantne činjenice o njoj. Ona je imala osvetljenje pre glavnog grada Srbije, dok je pre Prvog svetskog rata imala rudnik zlata u selu Rebelj. U svom obližnjem okruženju, mestu Tisovik, ima velike količine olova, cinka bakra, ali njeno najveće bogatsvo jeste to što je zadovoljni meštani smatraju centrom sveta.
O kakvoj je planini, zapravo, reč?
Planina Medvednik i njene osnovne karakteristike
Na 30 kilometara od Valjeva, u Kolubarskom okrugu,nalazi se centar sveta zaljubljenika u zelenilo. Drugim rečima, jedno od najlepših mesta okoline Valjeva je krečnjačka planina Medvednik. Zbog svojih karakteristika, odlična je za turiste koji vole duge šetnje i avanture.
Njena nadmorska visina je 1247 metara. Većinski pripada slivu reke Drine. Nalazi se u srcu planinskog venca, koji počinje sa zapadne strane Drinom i završava se na istoku Rajcem (planinski venac čine: Drina, Gučevo, Boranje, Jagodnje, Sokolske planine, Valjevske planine, Medvednik, Jablanik, Povlen, Maljen, Suvobor, Rajac). Smatra se da je naspram ostalih planina u okolini Valjeva, upravo Medvednik planina koju karakterišu markantnost i nesimetričnost, što je čini interesantnom i izazovnom za planinarenje.
Medvednik se može pohvaliti gustom šumom i padinama. Ima tri vrha:
- Medvednik, severozapadni vrh, koji pruža divan pogled na prirodna bogatstva (1244 metara)
- Jugoistični vrh, koji se zove Natin vrh (1241 metara)
- Miljački vis (1148 metara)
Prirodne lepote Medvednika
Ne može se doneti zaključak da li je Medvednik lepši zimi ili leti, jer borovi, bukva, lekovito bilje i pečurke uvek krase ovu oblast. Zanimljivo je da ima i edukativnu stazu, na kojoj možete naučiti o sociološkoj i ekološkoj ulozi gljiva.Iako borovi i bukve čine ovo mesto bajkovitim, turistima je ipak posebno zanimljiva rečica, koja se nalazi oko planine- rečica Zavojšnica.Ona sve vreme teče oko planine, pravi male vodopade i deluje kao njen čuvar. U Zavojšnicu se ulivaju Suvoda, Vukobratski potok, Rujevički potok, dok deli ušće sa rekom Ljuboviđa, koja izvire blizu planine Jablanik. Jablanik je, zapravo, pozicioniran uz obronke Medvednika. Između njih nalaze se jedno seoce (Rebelj) i reka Jablanica. Ispod Jablanika, u pravcu planinskog venca, teče Rebeljska reka. Kada se spoje Jablanica i Vujinovačka reka, onda nastaje Jablanica. Nad njom se nalaze- Pustinjska klisura, stena Grdoba, selo Poćuta.
Medvednik je, dakle, odličan izbor za srpski turizam, jer ima veliki broj prirodnih krasota i mogućnosti za provođenje divnog slobodnog vremena.Pored toga što možete upoznati veoma srdačne stanovnike i uživati s njima u branju malina, kupina i šumskih jagoda, koje se uglavnom nalaze u selu Stave,postoji još mogućnosti.
Manifestacije i opcije su:
- Oblizak pećina (Bucurska pećina, Janjina pećina, Crvena pećina)
- Oblizak sela (Stave, Rebelj, Sitarice, Suvodanje)
- Uživanje u paraglajdingu (Kulina, Jablanik, Toletina, Đurđev breg)
- Zabavljanje na danima kupina i gljiva, kao i poseta ženskog manastira Pustinja.
Manifestacije, kao što su Dan kupina i Dan gljiva, treba posetiti, kako zbog odlične zabave, tako i zbog podizanja svesti o važnosti organske hrane i uzgajanja voća. S druge strane, ukoliko želite da probudite mir u sebi, onda je manastir Pućina mesto na koje ne smete zaboraviti.
Manastir Pustinja
Nedaleko od sela Poćuta, pod uticajem raške škole, sazidan je ženski pravoslavni manastir, koji je posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice- manastir Pustinja. On pripada eparhiji valjevske srpske pravoslavne crkve i smatra se kulturnim dobrom. Odakle baš taj naziv?
Zove se Pustinja, jer je izolovana planinom (planina Orlovača) i Belom stenom. Okruženost šumom pomogla joj je kroz istoriju od napada Turaka. Nažalost, ta izolovanost je kasnije mnoge sprečila da je uoče zbog guste šume od koje se ne vidi. Međutim, Desanka Maksimović je to uvidela tokom svog života, te je u knjizi, još 1992. godine, pomenula kako je srećna osoba, jer je tokom svog veka posetila to Sveto mesto. Spomenici kulture iz okoline Valjeva nisu dobili na značaju samo zbog Desanke Maksimović, već i zbog kneza Podgorske kneževine valjevske nahije- kneza Ilije Birčanina. Ilija Birčanin rođen je u selu Suvodanje, koje se nalazi u oblasti planine Medvednik. Postoji i knjiga koja se zove „Birčanin Ilija oboren ispod Međednika“.Ali, ta velika imena nisu ono što manastir, planinu i sela čine posebnima, već osećaj koji bude u ljudima na putu do planinskog vrha.
Put do Medvednika
Do vrha planine možete poći iz tri pravca. Možete krenuti od Debelog brda, prevoja planine Povlen, čija je nadmorska visina 1094 metara. Ili iz sela Drenajić, koji ima najdužu šumsku stazu, koja vodi do Ravne livade. Ravna livada je plato, odnosno uspon, koji vodi do vrha. Do nje dovodi i Planinarski dom „HK Krušik“, koji se nalazi na platou Rajića kapije (810 metara) još od 1981. godine. On je veoma blizu vrha.
Kojim god putem pošli jedno je sigurno- vaše oči uživaće u lepoti zelene trave. Treba napomenuti da sa vrha Medvednika možete videti i drugi vrh- Natin vrh, koji je samo malo niži.Odatle čak možete videti i ceo zapad Srbije, samo je potrebno otići do najvećeg vidikovca planine. On se zove Veliko platno.
Sigurno je divno otići do planine u čijem se okruženju nalazi vidikovac sa kog se vidi cela zapadna strana. Zapad Srbije svojom prirodom inspiriše. Ko god da ga sa te visine pogleda, odlazi kući s nekom novom slikog lepšeg života.